Десіслава
| Десіслава | |
|---|---|
Десислава (друга половина XII ст.) — сербська княгиня та дружина князя Михайла III Дуклянського, останнього правителя з династії Воїславлєвічів.[1]
Життєпис[ред. | ред. код]
Як дружина дуклянського князя Михайла III Воїславовича, княгиня Десислава брала участь у бурхливих історичних подіях, що відбувалися на території сербських земель у період між 1180 і 1190 роками. У той час відбулося остаточне придушення влади Імперії ромеїв з Дуклянського узбережжя сербським великим жупаном Стефаном Неманєю, який був родичем князя Михайла. Хоча він деякий час утримував прибережні райони Дуклі, князь Михайло втратив свою владу, і Стефан Неманя довірив управління Дуклею своєму старшому синові Вукану.[2]
У 1189 році княгиня Десіслава переїхала до Дубровника, її супроводжували архієпископ Гргур з Бару, префекти Чернех і Кренік та скарбник Грдомил. З цієї нагоди вона подарувала свої два кораблі жителям Дубровника.[1]
Див. також[ред. | ред. код]
Список літератури[ред. | ред. код]
- ↑ а б Ћирковић, 1970, с. 3.
- ↑ Бубало, 2011, с. 79-93.
Література[ред. | ред. код]
- Благојевић, Милош (2011). Немањићи и државност Дукље-Зете-Црне Горе (PDF). Зборник Матице српске за историју. 83: 7—24. Архів оригіналу (PDF) за 13. 06. 2018. Процитовано 08. 02. 2019.
- Божић, Иван (1950). О положају Зете у држави Немањића. Историски гласник. 3 (1-2): 97—122.
- Бубало, Ђорђе (2011). Титуле Вукана Немањића и традиција Дукљанског краљевства. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. с. 79—93.
- Живковић, Тибор (2006). Дукља између Рашке и Византије у првој половини XII века. Зборник радова Византолошког института. 43: 451—466.
- Živković, Tibor (2008). Forging unity: The South Slavs between East and West 550-1150. Belgrade: The Institute of History, Čigoja štampa.
- Ковачевић, Јован (1955). Традиција о Дукљанском краљевству код Немањића. Историски часопис. 5: 291—294.
- Ковачевић, Јован (1967). Од доласка Словена до краја XII вијека. Историја Црне Горе (PDF). Т. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. с. 279—444.
- Ћирковић, Сима (1970). Зета у држави Немањића. Историја Црне Горе (PDF). Т. књ. 2, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. с. 3—93.